Разработка флага области может привести к этническому конфликту в Закарпатье. Областной совет еще в преддверии Нового года объявил конкурс на создание проекта флага области. Конкурс начался 18 января нынешнего года и должен завершиться на днях, а вчера закончился прием заявок. Работы оцениваются экспертной комиссией. Победителю обещают премию в 2,5 тыс. грн.
За годы независимости Украины судьба флага Закарпатья решается третий раз. Впервые эту проблему подняли в 1990 году. Тогда же сессией облсовета было принято решение о принятии краевого герба, но вот с флагом не вышло. Из трех предложенных проектов не утвердили ни одного. Вторично вопрос символики области поднимался в 2001 году, но и тогда представители власти не пришли к соглашению.
Общественные организации коренного населения Закарпатья русинов, категорически против того, чтобы на флаге присутствовали национальные украинские цвета. "Наш проект флага это полотнище, которое состоит из горизонтальных полос (сверху вниз): синей 50%, белой 25% и красной 25%. Посреди флага настоящий герб Закарпатской области. Этот флаг является прототипом флага общества им. Духновича. За годы независимости Украины этот флаг уже около 15 лет утвержден как флаг русинов Закарпатья", объяснил позицию русинов Евгений Жупан, председатель Народного совета русинов Закарпатья, депутат Закарпатского облсовета.
В то же время украинские национал-патриоты против проектов русинов. "Флаг должен иметь цвета, которые уходят корнями в его традиции синий и желтый", заявил представитель украинских национал-патриотов историк Иосиф Кобаль. В подтверждение своих слов он продемонстрировал два музейных экспоната, подаренные Марией-Терезией епископу Бачинському, конные доспехи и плитку с гербом графов Другетов; обе исторические памятки выполнены в сине-желтых цветах.
Русины подали на рассмотрение комиссии свой проект и настаивают на нем. Более того, в Ужгороде они провели конференцию по общей проблеме статуса русинов Закарпатья, на которую из США прибыл руководитель Всемирной организации русинов Роберт Магочи. Русины требовали национальной самоидентификации и даже надавили на местные власти, чтобы вынести на ближайшую сессию облсовета проект решения о признании национальности русин.
Руководитель Закарпатского областного научно-культурологического общества им. Духновича Михаил Алмаши сообщил, что русины резко выступают против принятия флага Закарпатья в сине-желтых цветах. "Каждый ли из нас, увидев сине-желтый флаг, способен ощутить приток радостных чувств и пережить горячее патриотичное вдохновение? Сине-желтые флаги, к сожалению, тесно связаны с кровопролитием в годы гражданской войны в России, а также в 1938-1945 годах, когда под этими знаменами воевали на стороне гитлеровских фашистов отряды ОУН-УПА", сказал Алмаши.
В экспертной комиссии, которая должна рассмотреть проекты, также нет единого мнения. Как сообщил член комиссии, профессор Ужгородского национального университета Сергей Федака, комиссия должна вынести свое решение до 6 марта, а 7 марта флаг может быть утвержен на сессии облсовета, сообщает "Цензор".
Комментарии
iz za bygra
zivy daleko cam iz zakkarpattya i tyu ukraintchi cmivytcya iz nashoi movi i zvuchaiv zemlaki ne zabyvaimo mu rysunu ya
za 3 colors flag mu blazhe do clovakiv i white xorvativ chem ykraintchiv.
Владислав Лакатош
До Андрія Любки. Ти, напевне, яро відстоюєш чиїсь інтереси. Скажи правду - скільки тобі кинули грошей, щоб ти попускав русинів і "переживав" за стяг Закарпаття. Ти ж народився в Латвії та і сидів в Білорусії. Яке тобі діло до Закарпаття.
Русин
Русины є, бо я русин, а не украйиниць.
Русин
Гуцул.Ты правду кажеш, лем забывись ош бойню на Краснум полю зорганізовали галичане, а погыб там лем єден украйиниць, а
другі всї наші дїти, руснацькі!А щи ти уповім ош кобы Галицько-Волинськоє князувство у 1340р не удорвало од нас Лемковину, та може бы лемкы так не пострадали у 45-47рр.
Гуцул
Добре, Янку. Кедь мені не віриш, то неє на то ради. Айбо мож повіриш Магочому. Ади, писав, іж Общество Ім.Духновича були русофіли - "единий велікорусскій народ" й уживали "велікоруску" заставу. А друга партия - "народовци" (русини і про-мадярскої, і про-ческої, і про-українскої орієнтациї) - уживали і до 1920 сино-жовту. А в 1934 узнала президия крайового правительства Подкарпатской Руси сино-жовту заставу за земску (крайову). Но, не відаю, лем Магочі неє "галичанин".
Но, а писати таку глупоту о Карпатскій Україні 1939? Тож килько люду погинуло і з Ясіні, і з Рахова, Богдана, Бичкова, Перечина? То є наші люди і, май Бога в серци, не вільно так о них зле казати.
Іван Чоронда
Шановні панове перестаньте морочити людям голови,не видумуйте проблеми, не закликайте до етнічних конфліктів, їх у краї не було з часів єврейських погромів.Займіться відродженням краю, його самобутності.Думайте про те як дати роботу закарпатцю.Все кругом загажено, тонемо у смітті і бруді,кругом обман і ненависть, за культуру та інтелігентність годі говорити.Подивись навколо себе і думай про край.
муза
ЛЮДИ ДОБРЫЕ БУДЬТЕ МИЛОСТЛИВЫ ДРУГ К ДРУГУ ЛЮБИТЕ И УВАЖЕЙТЕ СЕБЯ И ДРУГИХ .ВСЕ ЭТО ПРОВОКАЦИЯ И УНИЖЕНИЕ ЖИВУЩИХ ЛЮДЕЙ В ЗАКАРПАТЬЕ.
Русин
За триколор руснакы,а за жовто-блакитный ....лизы.
Янкo
Пан Гуцул я о возі а Вы о козі. Што такого хочете повісти з "Ади, то Гітлєр в 1918 р. мав агентуру в Любовні, в Ужгороді, в Будапешті, в Марм. Сиготі і в Хусті? Мой, Янку, шос сі не сходит." Нич я неговорив им о Гітлерові з року 1919. Логіка Ваша несходить, зато Україна так цвіте, бо путаєте вшытко дво на три. Жовто-Бланкитный прапор не бов приятий як сімбол Пудкарпатской Русі в Сен Жермен (рік 1919), Трианон договорах, ани Чехословацьков конштітуціёв президента Масарика. Жовто-бланкитный прапор ся став сімболом в року 1939 за піціцькоі Карпатськоі України, котра бола сателітнов державов Гітлеровго Райху и прожыла сися мініатурна держава 24 годин. И є ясно ош бола звязана з фашизмом.
Roman
oj baczu druzi sho wy des daleko zabrely. Jaksho teper prapor bude elementom swarky ukrajinciw i rusyniw, to nechaj wse horyt synim wohnem. Mij dido maw napysane w pasporti "rusyn", ja maju napysane "ukrajinec". Teper zhywu w Polszczi i jakos meni dywno robytsia, koly ja taki reczi czuju. Nechaj bude prapor rusynskyj, ale ne zabuwajmo, sho wse taky ukrajinci nam ne worohy. Nikoly ne czuw ja wid dida shob jakyjs ukrajinec shos pohanoho zrobyw jomu, czy joho simji. Nawiszczo wlazyty w istoriju, treba dumaty pro siohodni i pro majbutnie. Sho bude zawtra, za rik a moze i za 20 rokiw. Tishyt mene tut odyn fakt - shcho je stilky postiw na ciu statiu, a znaczyt sho liudy cym cikawliatsia. Tilky kultura shche wse des zzadi widstaje. Dawno ne buw w Uzhorodi, ale batky dali tm zywut i dajut znaty, sho tam tworytsia. Jaksho liudy zalyshajutsia wzymku bez tepla, to je shchos nenormaalne, tut brakuje komus klepky w holowi, a napewno prostyj cholowik ne dumaje pro prapor, a pro to jak by to sobi kysheniu napownyty i shob simju prokormyty.
Dumaju sho ZAKARPATCI (maju na uwazi rysuniw, ukrajinciw, rosijaniw, uhorciw, rumuniw, zhydiw, nimciw, slowakiw i wsich inshych liudej chto tam na tak chudowij zemli) to je solidni liudy i ne budut miz soboju worozhnechi rozpaliuwaty, a budut dywytysia w majbutnie i robyty wsem shob wono, to majbutnie, bulo dijsno switlym dlia nych samych i jichnich ditej, wnukiw, druziw, susidiw i prosto neznajomych, ale mylych liudej. Trymajtesia micno i teplo, jak kazut tut w Poshchi.